Za povećanje prinosa u ratarskim, voćarskim i povrtarskim zasadima potrebno je obezbediti sisteme za navodnjavanje, opremljeni snažnim pumpama i odgovarajućim izvorima električne energije. Po pravilu zbog udaljenosti od urbanih sredina i energetske infra strukture  napajanje energijom se konvencinalno rešava pomoću mobilnih dizel električnih agregata na goriva fosilnog porekla. 

Za ove potrebe, već duže vreme dostupni su i alternativni izvori obnovljive energije odnosno solarni paneli. U nastavku ćemo analizirati finansijske uštede i ekološke benefite predloženog tehničkog rešenja.

Pumpno postrojenje u  sistemu za navodnjavanje u poljoprivredi, snage 1×7,5kW, 400V. Pogon kontinualan. Lokacija je plodna oranica, po pravilu udaljena od urbane sredine i energetske infrastrukture,  moguće  u okviru lovnog područja i u blizini zaštićenih područja, prirodnih dobara od lokalnog značaja i područja održavanih ekosisitema. 

Konvencinalan način napajanja je mobilni dizel električni agregat snage 20kW.

Proceniti mogućnost i prednosti supstitucije energije fosilnog porekla sa ekološki čistom solarnom energijom, raspoloživom na udaljenim lokacijama  bez  energetske  infra  strukture. 

Po  mogućstvu  postrojenje treba da je lako prenosivo (jednostavno i brzo rasklapanje i demontaža kao i sklapanje,  montaža i puštanje u rad) sa jedne lokacije na drugu u zavisnosti od potreba korisnika.

Nadzor prikolice sa udaljenosti (Pritisak vode,snaga proizvodnje, video nadzor,meteo stanica).

Kako bi nadzor elektrane funkcionisao  24/7 postoji posebno napajanje preko akumulatorskih baterija koje bi bile zaduzene za napajanje a koje bi se punile preko postojecih panela.

Za povecanje efikasnosti same elektrane mogućnost automacke rotacije panela prema suncu tako da sunčeva svetlost uvek bude maksimalno i jednako rasporedjena po panelima i na taj nacin postigli i do 40% vise efikasnosti.

Velika prednost ovoga sistema je lako rukovanje, snaga za pokretanje iz sunčavog zračenja (nema goriva niti drugih izvora napajanja), automacko praćenje sunca, meteo stanica I video nadzor. Na ovaj nacin je izbegnuta dodatna radna snaga. Sistem je potpuno samostalan od trenutka pustanja u rad. Trenutno na tržištu nema isplatljivijeg I efikasnijeg rešenja od ovoga koju krajnji kupci mogu dobiti direknom prodajom ili online.

Potrošnja konvencinalnog dizel električnog agregata ove snage iznosi 3 l/h euro dizela. Utrošak za dvanaestočasovno vreme za 30 dana iznosi 1.080 l dizela što pretstavlja direktan finansijski izdatak od 1.188 eur. 

Uz ostale indirektne troškove (dopremanje goriva, nadzor i održavanje agregata…) ukupan trošak se može proceniti na 1.250 eura mesečno bez kapitalnog ulaganja.

4.2.1.Buka

Dizel električni agregat  ove snage detektuje buku od 68 do 76 dBA. Zakonom o zaštiti od buke u životnoj sredini dozvoljeni nivo buke je 65 dBA. Buka kao polutant životne  sredine utiče  i na životinjski svet, posebno na ptice, insekte i sitne poljske životinje. Oranice u Vojvodini pretstavljaju prirodno stanište sitne i krupne lovne divljači, kao i mnogobrojnih često i ugroženih vrsta ptica. 

Životinje  se  oslanjaju   na  akustiku   i   vibracije  pomoću   kojih   svojim   čulima utvrđuju prisustvo predatora i plena i komuniciraju sa članovima iste vrste.  Buka  izaziva  višestruke  bihejvioralne  probleme  kao  što  su: problemi  pri  komunikaciji  unutar  vrste,  u odbrani teritorije  i  kao stresor deluje negativno na reprodukciju. 

Posebno bi štetno  bilo postavljanje višestrukog sistema više pojedinačnih dizel jedinica u jednom atarskom području.

4.2.2.CO2 – emisija

Dizel  električni  agregat  detektuje  CO2-emisiju  od 1.050kg / mesečno što bi  u toku pune sezone iznosilo preko 5.250kg / sezoni. 

Jedan od ključnih mehanizama za rešavanje problema klimatskih promena EU je Sistem za trgovinu emisijama (ETS), uspostavljen Direktivom 2003/87/EZ Evropskog parlamenta i Saveta Evrope od 13. oktobra 2003. godine o uspostavljanju  sistema   trgovine   emisionim   jedinicama  gasova  sa efektom staklene bašte od strane Energetske zajednice.    

Čak i ako se primeni niska cena emisione jedinice CO2 od 10 EUR/t, ovo bi donelo dodatne   troškove   radi   kompenzacije  štetnog   uticaja  na   životnu sredinu.  

Srbija i sve zemlje iz okruženja (Zapadni Balkan) su prihvatile politiku EU: do 2050 godine energetski sektor mora biti potpuno dekarbonizovan. Oranice u atarima uobičajeno čisto okruženje, udaljeno od naseljenih mesta i izvora potencijalnih  zagadjenja  bi  potpuno  neprimereno,  isključivo  zbog postizanja većih prinosa bilo  direktno izloženo dodatnom zagadjenju koje bi kroz  poljoprivredne  proizvode  indirektno  zagadjivalo  hranu proizvedenu na ovim lokalitetima.

Supstitucijom fosilnih goriva sunčevom energijom sa mobilnih postrojenja na poljoprivrednicima pouzdan i uobičajeni način prevoza (standardne traktorske prikolice)   bi bio izbegnut negativan uticaj na životnu sredinu obzirom da buka koja  permanentno prisutna sa oko 70 dBA  negativno utiče na život ptica, insekata i sitnih poljskih životinja u njihovom prirodnom staništu.Takodje bi se izbegla štetna CO2-emisija od približno 5t/sezoni. Osim toga, ne računajući ekološke posledice, bio bi izbegnut direktan finansijski trošak od oko 6.250 eura / sezoni po jednom sistemu.

U slučaju multipliciranja ovih sistema posledice u slučaju korišćenja energije iz fosilnih goriva i prednosti u slučaju korišćenja energije sunca bi bile progresivno veće.